|
Градска организација црвеног крста Крагујевца
|
|
|
|
Црвени крст Крагујевца и Скупштина града обележили су данас 90. годишњицу од смрти Др Елизабет Рос. Тим поводом градоначелник Крагујевца, г. Верољуб Стевановић, приредио је пријем у Скупштини града за представнике Британске амбасаде и представнике Црвеног крста Србије, Друштва Црвеног кртса Србије и Црне Горе, Међународне федерације друштава Црцвеног крста и Црвеног полумесеца, Међународног комитета Црвеног крста, Црвеног крста Крагујевца, Српског лекарског друштва и Удружења Крагујевчана у Београду. Затим су крај спомен обележја Др Елизабет Рос на Варошком гробљу, на комеморативном скупу пред око 200 људи, положени венци а Владика Шумадијски, господин Јован, одржао црквени обред. О лику др Рос говорили су г. Славица Савељић испред Скуштине града, представник Српског лекарског друштва и Стојановић Андријана, студент Медицинског факултета, у име Омладинске теренске јединице Црвеног крста Крагујевца која носи име «Др Елизабет Рос». Андријанин текст је следећи: Још један 14. фебруар, деведесети по реду. Вратимо се на трен скоро читав век уназад. Те 1915. године, свуда су рат и тифус, барут и крв, страх и бол, сузе и туга, живе ране које се отварају чешће него болничка врата, јаук и смрт. Међу мртвим људима и живим лешевима, као светлост сунца, појавила се млада жена са великим срцем, са душом још већом, др Елизабет Рос, нада и вера јадном, болесном, полумртвом или, боље речено, полуживом Крагујевцу. Била је један од оних путника који се никад не врате својој кући. Напустила је родни Тејн, родну Шкотску и дошла у наш напаћени, пегавцем покошени град. Лечила је рукама, без умора и напрезања, погледом, топлим и благим, осмехом који улива снагу, гласом, нежним и тихим. Лечила је речима намучене душе, јер ”душа човека боли увек силније од кости”. Била је мајка, сестра, жена, пријатељ, светица. Али болест не бира, ни смрт не бира, или можда бира добре, најбоље, племените, најхрабрије, и јаке и слабе, и младе...живе. Љубав, саосећање, воља, труд, нада, знање и живот не могу да зауставе болест, не могу да уплаше смрт. 14. фебруар је однео живот овом великом борцу и великом човеку, овој мајци, сестри, жени, пријатељу, светици, али и донео трајање, вечно, јер је др елизабет Рос човек који има само годину рођења. Није случајно што је умрла баш на дан љубави. И зато, овај споменик не сме бити једини доказ да је некад постојала...Ми смо доказ, живи доказ да је Крагујевац и Србија добила пријатељицу. Она је енергија у нама која нас чини бољима, улива веру да имамо моћ да променимо све, заједно и чврсто окупљени око идеје добра и хуманости. Поносни смо и срећни, што као група младих људи, памтимо и носимо име овакве људске величине. Зато, у име свих нас, чланова Омладинске теренске јединице ”Др Елизабет Рос”, једно велико хвала још већем човеку.
И овога пута Крагујевчани су, окупивши се око гробова племенитих и пожртвованим чланица Британске мисије Црвеног крста у Првом светском рату, изразили своју захвалност не само Др Рос већ свим припадницима мисија у том за Србију тешком времену који су пружали помоћ и лечели наше болеснике и рањенике а велики број њих је и оставио своје животе у Крагујевцу и на другим местима у Србији. Прилком своје посете Крагујевцу Председник Црвеног крста Србије, Проф др Драган Радовановић и секретар г. Весна Миленовић, уручили су Златни знак признања Црвеног крста Србије г. Верољубу Стевановићу у знак захвалности за допринос који је у претходном периоду давао Црвеном крсту Србије. |
|
Пишите нам на
ckkg@infosky.net
|